
Проф. др Тања Берић једна је од најзначајнијих савремених српских научница у области биологије микроорганизама, чији је научни рад значајно допринео развоју микробиологије у Србији, али и отварању нових интердисциплинарних праваца истраживања, посебно у области астробиологије.
Рођена је 1974. године у Сремској Митровици. Основне студије завршила је на Биолошком факултету Универзитета у Београду, где је 1998. године дипломирала на смеру Биологија микроорганизама. За микробиологију се заинтересовала током студија, када се на предмету Микробиологија први пут темељније сусрела са светом бактерија. Тај сусрет открио јој је ширину и посебност микроорганизама као дела живог света који је истовремено и веома различит и изузетно сложен. На истом факултету је магистрирала и докторирала.
У научни рад укључена је од 1999. године на Катедри за микробиологију Биолошког факултета, где је током година напредовала кроз сва академска звања, од асистента приправника до редовног професора у ужој научној области биологија микроорганизама.
Научни интерес проф. Берић пре свега је усмерен на фундаменталне и примењене аспекте микробиологије. Посебну пажњу посветила је проучавању бактерија рода Bacillus, које је привлаче због своје изузетне разноврсности и отпорности. Ове бактерије могу да формирају споре и преживе веома неповољне услове средине током дугог временског периода, а затим поново постану активне када се услови побољшају. Осим тога, многе врсте из овог рода производе различите антибиотике и имају способност да сузбијају фитопатогене микроорганизме. Управо та својства чине их значајним кандидатима за примену у биолошкој контроли биљних патогена, што представља један од главних истраживачких фокуса проф. Берић и важан корак ка развоју еколошки прихватљивијих решења у пољопривреди.
Један од резултата на који је посебно поносна јесте изолација и опис бактерије Bacillus licheniformis која производи специфичан антибиотик, бактериоцин лихениоцин. Њен научни рад обухвата бројне публикације у међународним научним часописима, укључујући и истраживања о идентификацији и антибиотској резистенцији изолата Bacillus из природних узорака.
Интересовање за науку код проф. Берић развијало се још у школским данима, а значајну инспирацију представљала је њена наставница биологије из основне школе, Марија Бераковић, која је наставу заснивала на експериментима и научном приступу. Такав начин рада оставио је трајан утисак и утицао на њен избор професионалног пута. Поред микробиологије, увек су је занимале и генетика, молекуларна генетика, а касније и астробиологија.
Управо је астробиологија постала један од најзанимљивијих праваца њеног научног рада. Иако се често каже да је из микробиологије „прешла“ у астробиологију, проф. Берић истиче да је у суштини остала у истој научној области, али је фокус померила са бактерија рода Bacillus на екстремофилне микроорганизме, организме који живе у условима екстремних температура, недостатка кисеоника или хранљивих материја. Такви услови могу бити слични онима који постоје на другим небеским телима, па се ови микроорганизми проучавају као потенцијални модели за разумевање могућности живота ван Земље. Проф. Берић активно ради и на развоју астробиологије као научне дисциплине у Србији. На Биолошком факултету Универзитета у Београду руководила је успостављањем мастер модула Астробиологија, акредитованог у школској 2023/24. години. Овај интердисциплинарни програм повезује биологију, физику и астронауку и окупља научнике из различитих области: микробиологије, физике, астрономије и геологије, како би заједнички истраживали питања настанка живота, могућности његовог постојања изван Земље и будућности живота у космосу.
Једно од сазнања које посебно истиче јесте да бројни микроорганизми на Земљи могу да опстану у условима који су некада сматрани потпуно непогодним за живот. Таква открића указују да постоји реална могућност да микробни живот постоји и у екстремним условима изван Земље.
Младима који размишљају о научној каријери проф. Берић поручује да се не плаше да покушају. „Пут до научника је дуг и захтеван, али током њега се стичу бројна знања и искуства која остају вредна чак и ако се неко касније одлучи за другачији професионални пут“. Наука, како истиче, није само професија већ и начин размишљања и сталног постављања питања о свету који нас окружује.



Како је код Вас настао интерес за биологију микроорганизама?
Пошто се садржаји који се тичу микробиологије готово уопште нису налазили у градиву средње школе, моје прво значајно упознавање са светом бактерија било је тек на предмету Микробиологија, на другој години студија Биологије. И онда кад је дошло време у 4. години да се бира усмерење, знала сам да ће то бити микробиологија. А зашто? Не умем баш да упрем прстом али сад, кад гледам уназад, била је то ширина и посебност читавог једног света, који иако је део јединственог живог света на Земљи, ипак представља нешто потпуно посебно.
Да ли је постојао неко ко Вас је посебно инспирисао да се бавите науком?
Била је то моја наставница биологије из основне школе, Марија Бераковић, која је биологију предавала као научница, кроз експерименте. Зато су добри учитељи и наставници толико битни! Они нас формирају, чак и кад нисмо тога свесни.
Да ли сте икада размишљали о некој другој области биологије?
Па, рецимо да су ме увек интересовале генетика и молекуларна генетика а онда и астробиологија.
Шта Вас и данас највише привлачи у истраживању бактерија рода Bacillus?
Разноврсност и отпорност. Бактерије из рода Bacillus су ретки пример бактерија које могу да формирају споре и преживе врло неповољне и непријатељске услове средине јако дуго времена а онда, након што невоље прођу, поново „оживе“. Могу да производе много различитих врста антибиотика а имају и друге тактике којима могу врло успешно да се изборе са патогеним бактеријама које нападају усеве које човек гаји у пољопривреди. На тај начин се могу искористити уместо отровних и штетних пестицида. То и јесте моје главно поље интересовања, тј. примена бактерија у биолошкој контроли патогена биљака (тзв. биоконтрола).
Постоји ли неки пројекат или резултат на који сте посебно поносни?
Пре бих рекла омиљени резултат: изолација и описивање бактерије Bacillus licheniformis за коју смо показали да производи један посебан антибиотик, бактериоцин лихениоцин.
Који су, по Вашем искуству, највећи изазови у научном раду код нас?
Највећи изазов код нас је финансирање истраживања које је недовољно и непоуздано. Прошла су давно времена када вам је за неки значајнији пробој у науци била довољна оловка, папир, таленат и истрајност. Да бисмо били укорак са науком која се ради на светском нивоу, потребна су значајна средства и стабилно финансирање. И, додала бих, мало више храбрости у бирању теме, не ићи утабаним стазама.
Како сте се из микробиологије „преселили“ у астробиологију?
Па ја се, у ствари, нисам ни преселила, него сам остала у микробиологији а фокус померила са Bacillus на екстремофилне микроорганизме који живе у тако (за човека) неповољним условима да се могу разматрати као кандидати за могућност преживљавања изван Земље, на местима где владају слични услови.
Шта Вас је највише изненадило када сте почели да се бавите астробиологијом?
Опет ширина. Астробиологија је Наука у малом. Астробиолози су (још увек) мала заједница научника из врло различитих научних дисциплина: астрономије, биологије, геологије, физике, хемије, филозофије, који удружују снаге како би одговорили на канонска питања: како је живот настао, постоји ли живот изван Земље и каква је будућност живота на Земљи и у космосу.
Да ли мислите да микроорганизми заиста могу да преживе услове ван Земље?
Микроорганизми готово сигурно могу да преживе на неким местима изван Земље. На то нам указују докази да микроорганизми могу да насељавају места на Земљи са условима које очекујемо на другим небеским телима. Нпр., микроорганизми могу без проблема да се деле у условима потпуног одсуства кисеоника, температурама које превазилазе 120°С али се и спуштају на -20°С, у потпуном одсуству органске материје, а и без светлости за фотосинтезу. И то су само неки примери, има их много.
Шта бисте поручили младима који желе да се баве науком, али још нису сигурни?
Поручила бих им да пробају. Пут до научника је дугачак и свашта се научи успут, не само из науке за коју се човек определи. То искуство неко може да понесе са собом и ако, у неком тренутку свог пута, реши да промени каријеру.
