Проф. др Софија Стефановић је српска научница која се бави биоархеологијом – интердисциплинарном облашћу која повезује археологију и биологију у циљу проучавања живота људи у прошлости. Њен научни рад усмерен је на истраживање здравља, исхране, начина живота и друштвених односа праисторијских популација, на основу анализа људских остатака пронађених на археолошким налазиштима.

Основне, мастер и докторске студије завршила је на Филозофском факултету Универзитета у Београду, где данас ради као професорка археологије. Током своје каријере усавршавала се и сарађивала са бројним међународним институцијама, што је допринело развоју савремених биоархеолошких метода у Србији. Њен рад представља значајан допринос разумевању праисторијских заједница на простору Балкана, али и шире.

Посебну пажњу посветила је проучавању неолитских популација, односно заједница које су живеле у периоду када су људи прешли са ловачко-сакупљачког начина живота на пољопривреду. Анализом костију и зуба, проф. Стефановић истражује како су се те промене одразиле на здравље људи, њихову исхрану, физичку активност и друштвену организацију. Њена истраживања показују да увођење пољопривреде није увек значило и бољи квалитет живота, већ је често доводило до нових здравствених проблема.

Једна од области у којој се посебно истакла јесте биоархеологија детињства. Од новембра 2016. године у оквиру Института БиоСенс Универзитета у Новом Саду руководила је пројектом Рођење (BIRTH), као прва научница из Србије чије је истраживање подржао Европски истраживачки савет (ERC). Кроз овај пројекат бави се динамиком породичних односа у периоду од 10.000. до 5.000. године п. н. е, када је свет доживео значајан демографски раст. Проучавајући остатке мајки и деце из праисторијских периода, настоји да реконструише услове у којима су живели, одрастали и умирали. Истраживања показују да је у неолиту повећан број трудноћа, да се скратио период дојења и да су деца раније дохрањивана. Из овог пројекта позната је и серија неолитских дечјих кашичица.

У свом раду користи савремене научне методе, укључујући анализе стабилних изотопа, микроскопске анализе и различите биолошке и хемијске технике. Ове методе омогућавају да се из људских остатака „прочитају“ подаци о исхрани, миграцијама и животним условима, што даје потпунију слику прошлости него што је то могуће само на основу археолошких налаза.

Једна је од оснивача Лабораторије за биоархеологију (2008), а од 2015. до 2017. године била је њена управница. Одлуком Министарства просвете, науке и технолошког развоја 2015. године, Лабораторија је акредитована као Центар изузетних вредности за биоархеолошка истраживања.

У оквиру Светске изложбе у Дубаију 2020. године представљен је рад групе научника и иноватора из Србије на челу са др Стефановић. Први пут у историји човечанства верно је приказано дигитално лице праисторијског човека из Лепенског Вира, оживљено помоћу MetaHuman технологије.

Професорка Стефановић сада руководи пројектом INFANO који се бави утицајем биолошког пола на здравље, развој, исхрану и друштвени положај деце у току бронзаног доба. Овим пројектом, финансираним од стране Фонда за развој Републике Србије, наставља се истраживање детињства у прошлости. Овде се истражује интеракција друштвеног статуса и биологије бронзанодобних девојчица и дечака, сахрањених на некрополама Мокрин и Остојићево у Банату (2100–1500. пре н. е.), коришћењем недеструктивне методе анализе пептида из зубне глеђи.

Рад проф. др Софије Стефановић показује да прошлост није само збир предмета и археолошких налаза, већ прича о стварним људима – њиховим животима, здрављу, изазовима и свакодневици. Управо захваљујући научницама попут ње, данас можемо много боље да разумемо како су људи живели у праисторији и како су се кроз време мењали.

Scroll to Top