
Проф. др Данијела Кировски рођена је 3. маја 1969. године у Београду, где је изградила целокупну своју академску и научну каријеру. Данас је редовна професорка на Факултету ветеринарске медицине Универзитета у Београду, на Катедри за физиологију и биохемију, и једна од истакнутих научница у области ветеринарске физиологије, биохемије и здравствене заштите говеда.
Академски пут Данијеле Кировски започео је на Факултету ветеринарске медицине Универзитета у Београду, где је магистрирала, докторирала и завршила специјализацију из здравственог менаџмента говеда. Како и сама истиче, један од кључних тренутака у њеној каријери био је рад на магистарској тези и докторској дисертацији, током којих је стекла темељно разумевање научноистраживачког процеса. Усавршавање на универзитетима у Западној Европи и Сједињеним Америчким Државама омогућило јој је да упозна различите научне приступе и прошири сопствени начин размишљања. Отвореност ка новим идејама и другачијим перспективама, како наглашава, представља један од кључева успеха у науци.
У наставном раду учествује у извођењу бројних предмета из области физиологије, биохемије, клиничке ендокринологије и методологије истраживања. Ауторка је и коауторка великог броја научних радова објављених у међународним часописима, као и универзитетских уџбеника из области ветеринарске физиологије и патофизиологије.
Њено интересовање за физиологију развило се још током студија, када је уочила да ова област захтева истовремено креативно и аналитичко размишљање. Посебан изазов представљају високомлечне краве, које достижу крајње физиолошке границе како би обезбедиле високу производњу млека.
Један од најзначајнијих пројеката којим руководи јесте MitiMetCattle, истраживачки пројекат подржан од стране Фонда за науку Републике Србије. У оквиру овог пројекта проучава се могућност смањења емисије метана код млечних крава путем нутритивне модулације њиховог метаболизма. Овим приступом постигнуто је смањење ентеричне продукције метана, уз истовремено повећање производње млека.
Поред тога, бави се и питањима безбедности хране, истражујући присуство природних хормона у млеку и њихов потенцијални утицај на здравље људи. Истиче да је за очување квалитета и безбедности ове важне намирнице неопходно увођење јасних стандарда и контрола.
Наглашава да успостављање равнотеже између постизања високе производње, очувања здравља и добробити животиња и заштите животне средине представља сталну тежњу истраживача у овој области и додаје да јој управо ова истраживања омогућавају континуирану сарадњу и размену знања са научницима широм света.
Иако се усавршавала у иностранству, одлучила је да своју каријеру гради у Србији, са намером да стечена знања примени у домаћем научном окружењу и допринесе решавању проблема значајних за локалну заједницу.
Младима поручује да се не плаше научног рада, јер он доноси сталне изазове и могућности за учење. Истиче да наука омогућава упознавање различитих људи и култура, као и разумевање значаја тимског рада, али да истовремено захтева посвећеност, истрајност и сталну жељу за усавршавањем.
„Само ако представља лично задовољство, научни рад може постати и извор професионалног и личног испуњења.“


Када погледате свој академски пут, од студија ветеринарске медицине до позиције редовног професора на Факултету ветеринарске медицине Универзитета у Београду, који бисте тренутак или одлуку издвојили као прекретницу која је највише утицала на развој Ваше научне каријере?
Било је више значајних момената који су утицали на развој моје каријере. На самом почетку, то је био рад на магистарској тези, а затим и на докторској дисертацији, где сам, радећи не само на свом факултету већ и на другим академским институцијама у Србији, стекла јасан увид у то како унапредити и усавршавати свој научноистраживачки рад.
Након тога, на развој моје научне каријере значајно је утицао одлазак на престижне универзитете у Западној Европи, а посебно у Сједињеним Америчким Државама, где сам имала прилику да проширим и унапредим свој начин размишљања, с обзиром на то да сам се на тим факултетима упознала са другачијим приступима научноистраживачком раду.
Одакле потиче Ваше интересовање за област физиологије и метаболизма говеда и како је настала идеја да се управо тим питањима посветите у свом научном раду?
Физиологија је област која својом тематиком подстиче креативно и научно размишљање у циљу разумевања комплексних физиолошких механизама. У том смислу, високомлечне краве представљају посебан изазов за научнике, јер су то животиње које достижу крајње физиолошке границе како би оствариле производњу млека која понекад износи и до 80 литара дневно, уз истовремено очување сопственог здравља.
Успостављање равнотеже између постизања што веће производње, очувања здравља и добробити животиња, као и заштите животне средине, представља сталну тежњу истраживача у овој области. С обзиром на то да је реч о глобалном проблему, кроз оваква истраживања имам континуирану прилику да сарађујем и размењујем знања са научницима из целог света.
У својој каријери истовремено обављате улогу наставника и научног истраживача. Како успевате да ускладите те две улоге и на који начин се настава и научни рад међусобно допуњују у Вашем раду на факултету?
Настава и научни рад на факултету представљају нераздвојиву целину. Предавања из физиологије намењена студентима заснивају се на научним чињеницама које је неопходно континуирано проверавати и пратити у складу са новим сазнањима у области.
Истовремено, научни рад који је стално присутан у мом професионалном ангажовању отвара нова питања и идеје које настојим да пренесем и студентима, мотивишући их да развију истраживачки приступ у свему чиме ће се бавити у будућности.
Које су кључне области Вашег научног интересовања и како су се оне развијале током Ваше каријере?
На почетку каријере бавила сам се метаболизмом крава, а посебно физиолошком адаптацијом новорођене телади на екстраутерине услове живота, као и адаптацијом крава након порођаја на успостављање високе млечности.
Касније сам, у складу са научним трендовима и стратегијом Европске комисије, коју је прихватила и наша земља, усмерила део својих истраживања на утицај глобалног загревања, а пре свега топлотног стреса, на здравље и производњу крава. Након вишегодишњег рада у овој области, а у складу са глобалним трендом који се све више односи на заштиту животне средине, променила сам правац истраживања и почела да проучавам утицај високомлечних крава на животну средину, са посебним освртом на емисију метана као гаса стаклене баште у атмосферу.
Наиме, највећи део метана који се ослобађа са фарми крава потиче од ентеричне ферментације, односно подригивања крава. Модулацијом метаболизма крава успели смо да смањимо ентеричну продукцију метана, уз истовремено повећање производње млека код тих животиња.
Један део мог истраживања односи се и на безбедност хране, где сам испитивала присуство природних хормона у конзумном млеку крава са различитих фарми.
Дакле, моје истраживачко поље обухвата метаболизам крава, при чему сам проучавање овог феномена увек интегрисала у актуелне европске и националне стратегије од општег интереса.
Учествовали сте у више међународних пројеката и академских сарадњи. Колико су такви пројекти важни за развој науке у Србији и за рад нашег Факултета ветеринарске медицине?
Међународни пројекти су изузетно значајни јер омогућавају размену знања, вештина и опреме. Посебан значај огледа се у томе што нас они отварају за различите приступе и начине размишљања у односу на оне којима смо уобичајено изложени, што може допринети проналажењу разноврсних решења научних проблема.
Отвореност ка другачијим приступима представља кључ успеха у науци.
С обзиром на то да сте своју целокупну академску и истраживачку каријеру развили у Србији, шта Вас је мотивисало да останете у земљи и да се кроз свој научни рад бавите управо еколошким и сточарским проблемима који су важни за наш регион?
Значајан део мог стручног усавршавања реализован је у иностранству, пре свега у Сједињеним Америчким Државама. Нисам размишљала о трајном одласку из земље, већ о томе да стечена искуства инкорпорирам у истраживачки тим у којем радим и да из сваког периода усавршавања пренесем знања и приступе који ми се чине корисним за наше друштво.
Поред пројекта који се бави смањењем емисије метана код говеда (на фармама високомлечних крава), да ли постоји неки други пројекат или истраживање из Ваше каријере које бисте издвојили као посебно значајно или лично важно, и због чега?
Као што сам већ напоменула, тренутно је посебно значајно истраживање које спроводимо у вези са садржајем хормона у конзумном млеку које потиче са фарми крава. Наиме, у млеку крава присутни су различити природни хормони, чије се одређивање у рутинској контроли не врши, а за које не постоје прописани дозвољени лимити присуства.
Поједини од тих хормона, код конзумената који уносе веће количине крављег млека, могу потенцијално изазвати одређене непожељне здравствене ефекте. Како би млеко остало очувано као изузетно важна намирница са нутритивног аспекта у исхрани људи, неопходно је успоставити одговарајуће нормативе који ће у свим сегментима обезбедити његову безбедност.
С обзиром на то да се овај пројекат бави савременим српским научницама као инспирацијом за будуће генерације, коју бисте поруку послали младим људима, посебно девојкама, који размишљају о каријери у науци?
На основу свог искуства, препоручила бих свакоме да се упусти у истраживачки рад и науку, јер она пружа сталне изазове и континуирано подстиче решавање нових проблема. Научни рад омогућава упознавање различитих људи и култура, као и учење о значају и лепоти тимског рада.
Међутим, да би овај посао био истинско задовољство и да би се у потпуности осетила његова вредност, неопходно је имати жељу за сталним учењем, усавршавањем, писањем и радом. Само уколико представља лично задовољство, научни рад може постати и извор професионалног и личног испуњења.
