Изазови климе, одговори науке

Проф. др Мирјам Вујадиновић Мандић рођена је 1982. године у Сплиту. Своје високо образовање започела је на Физичком факултету Универзитета у Београду, где је дипломирала 2006. године на смеру Метеорологија. Академски пут наставила је на истом факултету, где је 2015. године одбранила докторску дисертацију под називом „Моделирање хидролошког циклуса у интегрисаном геофизичком систему”.

Професионалну каријеру започела је као стипендиста Министарства науке, а од 2009. године континуирано је запослена на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду. Током година прошла је кроз сва звања, од сарадника у настави до редовног професора. Тренутно обавља и функцију в. д. продекана за науку и међународну сарадњу на Пољопривредном факултету.

Њен научни допринос и истраживачки интереси фокусирани су на нумеричко моделирање атмосфере, анализу климатских промена и процену ризика у секторима пољопривреде, шумарства и управљања водним ресурсима.

Нумерички климатски модели користе се да би се проценило на који начин ће се клима неког подручја мењати у зависности од будућих емисија гасова са ефектом стаклене баште. Њихови резултати омогућавају процену ризика од временских појава и климатских екстрема у различитим областима, укључујући и пољопривреду, како данас тако и у будућности. На основу тих процена доносе се одлуке на националном, регионалном и локалном нивоу, које доприносе прилагођавању на климатске промене (мере адаптације), као и смањењу емисија гасова (мере ублажавања, односно митигације).

Др Вујадиновић Мандић наводи да је могуће да ће климатске промене довести до гајења врста карактеристичних за друга подручја, попут маслина, али да је неопходно узети у обзир и ризике од неповољних временских услова, као што су хладни периоди и мразеви, географске услове, карактеристике земљишта, као и појаву штеточина и болести. Маслине које се данас гаје у Србији прилагођене су нижим температурама у току зиме у односу на медитеранске сорте.

Др Вујадиновић Мандић је радила на унапређењу нумеричких модела за прогнозу времена развијајући њихове делове који се користе за прогнозу површинског отицаја воде, као и транспорт пустињског аеросола. Радила је на унапређењу климатолошких и метеоролошких сервиса, а нарочито продуката сезонских прогноза времена за пољопривредне произвођаче. Као руководилац и истраживач, водила је ПРОМИС пројекат Фонда за науку Републике Србије и учествовала у бројним међународним иницијативама под покровитељством организација NASA, Светске банке и UNDP. Њен академски рад обухвата 28 радова у врхунским међународним часописима и више од 70 саопштења на научним скуповима. Члан је Академијског одбора за динамику климатског система Земље и дело Милутина Миланковића.

Поред рада на Пољопривредном факултету, где је високо оцењена за педагошки рад (просечна оцена 4,74), др Вујадиновић Мандић учествује у настави на Биолошком факултету и интердисциплинарним мастер студијама Универзитета у Београду.

Активно доприноси популаризацији науке кроз сарадњу са порталом Клима101, едукујући јавност о климатским променама. Сматра да би екологију деци требало приближавати од најранијег узраста, јер она лакше развијају свест о утицају на животну средину кроз практичне примере.

Као највећу мотивацију у бављењу науком истиче жељу да допринесе променама у друштву и доношењу бољих одлука, као и да пренесе знање млађим генерацијама.

Младима који крећу путем науке саветује да буду стрпљиви, упорни и отворени за сарадњу, посебно са истраживачима из других области, јер интердисциплинарност често води ка најиновативнијим решењима.

Меда у Србији је све мање. Зиме су блаже што погодује паразиту вароа да остане активан до пролећа и на тај начин ослаби заједницу пчела. Да ли пчелари, осим селекције отпорнијих матица, могу да користе нумеричке климатске моделе за планирање сезонских активности?

Нумерички климатски модели се користе да проценимо на који начин ће се променити клима неког места у зависности од будућих емисија гасова са ефектом стаклене баште. Њихови резултати се могу користити за процену степена ризика од одређених временских појава и климатских екстрема у различитим областима привреде, па и пољопривреде, данас и у будућности. У складу са проценама ризика доносе се различите врсте одлука на националном, регионалном и локалном нивоу, које треба да допринесу томе да лакше поднесемо измењене климатске услове и промене које ће се тек десити у будућности (мере прилагођавања или адаптације), као и оне које треба да допринесу смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште у атмосферу (мере ублажавања или митигације).

У том смислу, климатски модели могу да се користе за препознавање ризика и будућих ризика везаних за климатске услове и у пчеларству. Међутим, ови модели се не могу користити у планирању конкретних активности у току једне производне године, јер њихова намена није да предвиде временске прилике у току једне одређене године, већ да претпоставе могуће промене климатских карактеристика у дужем, вишегодишњем периоду (промену средњих вредности климатолошких елемената, интензитет климатских екстрема, честину појављивања неповољних временских услова и слично).

За прогнозу времена користе се слични нумерички модели, који су иницијализовани из осмотрених метеоролошких података у тренутку почетка прогнозе, и они дају прогнозу будућег стања атмосфере у периоду од неколико дана (краткорочне прогнозе времена), месец дана (средњорочне прогнозе времена) или до седам месеци унапред (дугорочне, сезонске, прогнозе времена). Краткорочне прогнозе времена могу са великом поузданошћу (преко 80%) дати прогнозу различитих временских елемената у року до недељу дана након иницијализације прогнозе, док месечне и сезонске прогнозе дају вероватноћу да се неке временске прилике десе у одређеном периоду на неком месту. Тако, могуће је да се месечне и сезонске прогнозе користе за оквирно планирање активности у пчеларству (и генерално у пољопривреди), а онда користити краткорочне прогнозе за прецизније планирање неколико дана унапред. Наравно, важно је напоменути да треба водити рачуна о извору метеоролошких информација и користити званичне прогнозе стручних установа из области метеорологије, као што су Републички хидрометеоролошки завод код нас, или Европски центар за средњорочну прогнозу времена.

Швајцарска 60 посто електричне енергије добија од хидроенергије. У којој мери би Србија могла да повећа коришћење обновљивих извора енергије као што је хидроенергија, соларна и ветроенергија?

У Србији око 65% енергије се производи у термоелектранама, око 30% у хидроцентралама, соларна енергија чини свега 0.3%, а ветроенергија око 4% произведене енергије. Србија већ користи највећи део свог хидропотенцијала на великим рекама, док би развој хидроелектрана на малим водотоковима могао бити потенцијално опасан за екосистеме које зависе од тих водених површина, нарочито у условима климатских промена и смањења минималних протока, које је нарочито изражено на малим рекама. Са друге стране, соларни и ветропотенцијал није довољно искоришћен у Србији и њихов развој се очекује у наредним годинама, посебно због тога што постоје климатски погодни услови као што су довољан број сунчаних дана годишње и повољна снага ветра, нарочито у кошавским областима државе. Смањење коришћења фосилних горива за добијање енергије и повећање удела обновљивих извора енергије је веома важно и у испуњавању циљева које смо поставили као земља потписница Париског споразума, како би се испунио његов циљ ограничења глобалног загревања на испод 2°C у односу на преиндустријски период. 

Да ли сматрате да би увођење предмета о екологији у школе помогло да деца од малих ногу постану свесна свог утицаја на планету и стекну одрживе навике?

Мислим да су деца много свеснија и ближа природи од нас одраслих и да је у периоду детињства веома лако усадити у њих идеје о важности и начинима очувања здраве животне средине. Није неопходно да се еколошке теме уведу у образовни систем у форми посебног предмета. Екологија је мултидисциплинарна и као таква већ и сада проналази места у постојећим школским предметима. Оно што је важно јесте релевантност информација које се ученицима презентују, јер су уџбеници често пуни застарелих и нетачних информација, као и начин на који се теме обрађују, јер деца много лакше развијају свест о свом утицају на животну средину и усвајају добре навике кроз практичне промере, пројекте и свакодневне ситуације.

С обзиром на пораст температуре у Србији, да ли је могуће гајити нове врсте воћа и поврћа које раније нису успевале у нашем региону, попут маслине која је већ почела да се сади на југу земље?

Да, са порастом температуре могуће је да ћемо моћи да гајимо неке врсте воћа и поврћа које су карактеристичне за Медитеран. Међутим, повећање температуре није једини предуслов за њихово комерцијално гајење, већ треба проценити и ризике од неповољних временских догађаја којих и даље може бити више него у медитеранској клими (нпр. хладни периоди у току зиме и мраз на почетку вегетације), географске услове (дужина трајања обданице у зависности од географске ширине, дужина трајања вегетације – да ли плод може да стигне да сазри), карактеристике земљишта, појаву штетних инсеката и болести и слично. Маслине које су недавно посађене на југу Србије, али и на Фрушкој Гори су сорте које су отпорније на ниске температуре, нарочито током зиме, па се у том смислу разликују од оних које се гаје у приобалним подручјима и прилагођеније су нашим климатским условима.

Да ли кроз нумерички модел може озбиљније да се повећа производња цвећа и оствари значајнији приход од извоза као што је случај са Холандијом, која остварује огромну добит од извоза лала?

Као што сам одговорила у првом питању, резултати нумеричких климатских модела могу да се користе за процену ризика од климатских промена и дугорочно планирање мера и активности за њихово ублажавање, у свим областима привреде, па и у пољопривреде, па и у производњи цвећа, а резултати нумеричких модела за прогнозу времена могу да се користе конкретно у планирању производње. Међутим, познавање климатских ризика и будућих временских прилика је тек први корак у планирању било које врсте пољопривредне производње. Финансијски успешна производња не може да се одвија без високог нивоа знања и стручности у области пољопривреде, као и континуиране примене технолошких иновација.

Шта вас највише мотивише у научном раду?

У почетку мог бављења научним радом мотивисала ме је радозналост и сам процес учења и откривања сложених процеса у природи. Данас, након 20 година бављења науком, највећа мотивација ми је жеља да допринесем променама у друштву и доношењу бољих одлука које ће нам омогућити да лакше поднесемо климатске промене, као и преношење знања и важности научне области којом се бавим млађим генерацијама.

Који савет бисте дали ученицима који тек размишљају о научној каријери?

Ученицима који размишљају о научној каријери бих саветовала да буду радознали, да се не плаше проблема, већ да њихово решавање схватају као игру, да негују критичко размишљање и да преиспитују резултате и изворе информација, и да буду спремни да стално уче и прате развој нових технологија. Саветовала бих им да буду стрпљиви и упорни и отворени за сарадњу, нарочито са истраживачима из других области јер интердисциплинарност веома често доводи до најиновативнијих решења. На крају, најважније је да изаберу област која их заиста интересује, јер је унутрашња мотивација оно што омогућава дугорочан рад и задовољство постигнутим успесима.

Scroll to Top